Koliko puta ste čuli "OPROSTI ZBOG SEBE",  a niste baš najbolje razumeli šta to znači. Naime, ljutnja nije samo ljutnja, obična emocija koja je bezazlena. Ljutnja je udica za koju se zakači još nekolicina osećaja. Kada se naljutite, kroz vaše telo projuri adrenalin i za udicu  se zakači bes.  Roj negativnih misli zaokupira vaš um i blokira svaki dalji mogući osećaj prijatnosti i pozitivnosti.

Za udicu ljutnje zakače se i tuga, neraspoloženje, razočarenje, strepnja, pad samopouzdanja, osuda, želja za osvetom i na kraju kada se ljutnja dovoljno dugo zadrži u nama nastaje gnev. Gnev je već ozbiljan igrač, on može probuditi u nama sve najgore. On je ubica svega dobrog u nama, blokira svaku prijatnost i svaku našu mogućnost da budemo srećni. Ove emocije koje predvodi ljutnja gomilaju se i počinju d avladaju vama. Sa takvim spektrom emocija nismo u stanju da funcionišemo ni na kom drugom nivou. Sa takvim skupom osećaja ne može se biti produktivan, motivisan, kreativan, sposoban, volja i najvažnije raspoložen i srećan.

Dakle ljutnjom, drugoj osobi ostavljate samo (možda) krivicu i kajanje, a vi...u vama počinju da se gomilaju sve loše emocije. Ljutnja može naškoditi samo onome ko je ljut. Kako na psihičkom planu, tako vam škodi i na fizičkom. Naime emocija ljutnje pokreće određene fiziološke simptome kao što su lupanje srca, povišenje krvnog pritiska, što naravno opterećuje rad srca i normalan rad organizma.

Postoje emocije koje su rasterećujuće (sve pozitivne emocije) i one koje su opterecujuce (sve negativne).

Zamislite sebe kako hodate ulicom i na leđima nosite u džaku sve one negativne emocije gore navedene. Zamislite to opterećenje. TO JE STRESNO i za našu psihu i za naš organizam. Zamislite koliko je onda taj džak težak i kako vas tera da se povijete, pa morate ići spuštene glave. Ovo nije tek puko poređenje. Naime, možete primetiti da većina ljudi koji pate od depresije(koja u prevodu i znači "POD PRITISKOM" ili koji su samo trenutno neraspoloženi ili tužni zauzimaju upravo taj povijeni položaj tela, sa blago oborenom glavom ka dole. Naše telo je usko povezano sa emocijama i reaguje na njih.
To opterećenje vam ne da da se uspravite, da se podignete, da se oslobodite i krenete punom snagom napred.

Oslobodite se opterećenja, skinite nepotrebni teret sa sebe.

Ukoliko ne razrešite problem sa određenom osobom, nego se iznova sukobljavate i iznova postajete ljuti na istu osobu, može se dogoditi da vaš generalni stav prema toj osobi postane takav i da vaš mozak usvoji  taj određeni način ponašanja prema njoj. Vaš mozak konstantno uči i navikava se. Ukoliko ga naviknete dobićete određeni obrazac ponašanja, misli i emocija i svaki put kada se susretnete sa tom osobom, taj obrazac će se uključiti. Zašto je to bitno? Zato što je onda veoma, zaista veoma teško izgladiti odnose, zanemariti taj obrazac i takoreći popraviti stvari. Ovo je važno ukoliko se radi o nekim bliskim osobama, sa kojima je ipak važno da budete u dobrim odnosima.

U kom smislu važno da budemo u dobrim odnosima? (Ovde ne govorimo o materijalnim dobrima).

Često se dešava da su ljudi duboko nesrećni baš iz ovog razloga. Predodređeno je da se dobro osećamo kada se slažemo sa bliskim osobama - roditeljem, bratom, sestrom, partnerom, bračnim partnerom, detetom. Ljudi su bića kojima je porodica od suštinske važnosti, Niko i ništa na svetu ne može učiniti da se osećamo dobro, da prebrodimo loše, da napredujemo, da uspemo, da prihvatimo kada ne uspemo, kao što to može taj najbliži krug ljudi.

Gotovo da ne postoji porodica u kojoj nema nerešenih sukoba, ali neke od porodica jednostavno umeju da upravljaju ljutnjom. Svesne su da se svaki takav sukom mora brzo rešavati i naučene su da se u tom procesu ljutnja menja za prihvatanje, razumevanje i oproštaj.


Zašto je važno opraštati? Da bismo se rasteretili, da bismo se oslobodili svih mračnih strana koje ljutnja nosi, da bismo uspeli da pronađemo radost, zadovoljstvo i sreću, da bismo mogli da funkcionišemo.

Oni ljudi koji su svesni toga i koji su naučili da opraštaju, naučili su da vladaju sobom, a ne da dozvoljavaju da njima vlada emocija.

ZAŠTO JE LJUDIMA TEŠKO DA OPROSTE?

1. Smatraju da je to čin poniženja -  mnogi ljudi smatraju da kada oproste, gaze sebe i svoju reč, da tako dozvoljavaju drugoj osobi da bude dominantna, misle da na taj način postaju popustljivi
2. Čuveni psihijatar Sigmund Freud rekao je da "Ako ste oprostili čoveku sve, znači, završili ste sa njim, zauvek." Sve dok smo u stanju da održavamo ljutnju, to znači da smo i u stanju da nešto osećamo prema osobi na koju smo ljuti. Ukoliko nam je veoma lako da oprostimo - znači da nam je svejedno da li će ta osoba i dalje biti u našem životu. Zapamtite da je i ljutnja osećaj. 
3. Osećamo se kao da smo slabi i da "nismo čvrt karakter, koji se drži onoga protiv čega se buni", a zapravo PRAŠTANJE SVAKAKO NIJE ONO ŠTO MOŽE JEDAN SLABIĆ! Upravo samo hrabre osobe su u stanju da zaista orposte.
4. U najgorem slučaju, osoba je naviknuta na ljutnju. Ukoliko je konflikt sa nekom osobom konstantan, osoba će se navići na to i preuzeti ljutnju kao osnovni obrazac ponašanja i reagovanja na tu osobu. U tom slučaju potrebno je dosta napora kako bi se taj obrazac promenio. 

KAKO OPROSTITI?