Tema kojom ćemo se baviti u ovom postu jeste psihološkog tipa, ipak nećemo previše zalaziti u psihološku terminologiju, već ćemo se potruditi da svima koji budu pročitali ovaj post bude jasno zašto nekada odustajemo na pola puta i koje su to stvari kojih bi trebali da se pridržavamo, kako bi ostali dosledni u nečemu što smo zamislili.
Ukoliko ste neko čija je glava bogata idejama, neko ko ima tačnu zamisao kako da tu ideju ostvari, ko krene u ostvarenje pun entuzijazma, ali negde na pola puta se izgubite, opadne vam samopouzdanje i jednostavno ostavite stvari na pola, ovaj post bi vam trebao dosta pomoći. Takođe ovo važi i za one ljude koji čak ne uspevaju ni da krenu u ostvarenje cilja i ideja im ostane negde po strani.
Bilo da se radi o nekim važnim i velikim planovima, bilo da se radi o neki sitnim svakodnevnim postignućima, princip je isti.
Šta znači biti dosledan?
Najprostije rečeno, doslednost podrazumeva da ćete svoj plan, bez obzira na sve, ostvariti do kraja. Podrazumeva da stignete do kraja puta, bez obzira na sve prepreke koje vam se nađu na istom. Te prepreke mogu dolaziti spolja, ali one prepreke o kojima ću govoriti sada jesu unutrašnje prepreke. One su mnogo važnije od spoljnih. Ukoliko uspete da savladate unutrašnje, spoljašnje vam nece predstavljati problem.
Koje su to unutrašnje prepreke koje utiču na neuspeh?
Postoji gomila unutrašnjih prepreka, ja ću navesti 2 osnovne koje nas sprečavaju da stignemo do cilja
- kompleks niže vrednosti (nesigurnost, manjak poverenja u sebe)
- osećaj krivice
Kako pobediti jednu po jednu prepreku
1.Kompleks niže vrednosti
Prvo ću krenuti od ove prepreke jer je ona najveća i suština je u njoj. Ona sa sobom donosi nesigurnost i manjak poverenja u sebe, koji su glavni razlozi za neuspeh.
Sa psihološke strane kompleks niže vrednosti nastaje još u ranom detinjstvu. O ovom kompleksu najviše govori Alfred Adler, veoma poznat austrijski psihijatar i lekar.
Po Adleru, suština kompleksa niže i viže vrednosti jeste u inferiornosti. Inferiornost je subjektivni osecaj o nesposobnosti. prostije rečeno naš osećaj da u nečemu nismo dovoljno dobri, bilo da su to neke psihičke stvari (ne umem lepo da se izražavam u društvu, stidljiv sam, nisam dovoljno pametan) ili neke fizičke (nisam dovoljno lep, ne sviđa mi se neki deo mog tela).
Osoba kod koje se razije ovaj kompleks u životu je nesigurna, plašljiva i neodlučna.
Veliki uticaj na razvoj ovog kompleksa ima porodica. Generalno u psihologije se ističe značaj detinjstva na razvoj ličnosti (o tome u nekom drugom postu).
Jednostavno rečeno ukoliko roditelji detetu postavljaju previsoke ciljeve za njegove godine, dete nije u stanju da ih ostvari i shvata to kao svoj lični neuspeh. Takođe ukoliko su vas roditelji više kritikovali, a mnogo manje umeli da pohvale vaše uspehe, vrlo je verovatno da se kod vas razvio osećaj manje vrednosti.
Dakle, sada kada znate odakle vam toliko nesigurnosti i kako ste razvili osecaj manje vrednosti, trebalo bi da vam bude dosta lakse da ga umanjite, prihvatite i polako prevaziđete. Ukoliko niste dovoljno hvaljeni i nagrađivani za svoje uspehe, ne znači da ste neuspešna osoba i da nikada nećete postati uspešni.
Ako mislite da ovim želim da vam kažem da ne treba da krivite sebe za neke svoje neuspehe i nedostatke, vec svoje roditelje, pa u pravu ste :) Naravno ne odnosi se to na sve vase neuspehe i ne govorim da biste trebali da svaljujete krivicu na drugog, već želim da vam ukažem na to da nikako ne smete samo sebe kriviti.
Ti dolazimo do sledece prepreke
2.Osećaj krivice
Stalno krivite sebe, svaki neuspeh pripisujete samo sebi, veoma dugo se kajete zbog nekih grešaka i nikad niste zadovoljni sobom?
Ukoliko imate razvijen kompleks niže vrednosti, verovatno je da vas prati i osećaj krivice.
Ovo nije nimalo bezazlen osećaj, osobe koje ga konstantno imaju, često se mogu naći u stanju anksioznosti i depresije.
Zanimljiva činjenica o depresiji, tačnije mišljenje jednog cenjenog psihologa jeste da jedepresija agresija okrenuta ka unutra.
Suština ove prepreke je u preteranom kritikovanju deteta. Ukoliko je previše kritikovano, čak i za stvari koje nisu bile u njegovoj odgovornosti, dete počinje da smatra da je krivo za sve. Uzima taj obrazac i nastavlja da ga koristi tokom celog života.
Deca od kojih je puno očekivano odrastaju u osobe koje previše očekuju od sebe.
- Ukoliko osoba ima razvijen kompleks više vrednosti, ovo joj ne predstavlja problem,TAKVA OSOBA KRIVICU UVEK NALAZI U DRUGIMA I U SPOLJNIM UTICAJIMA.
- Ukoliko osoba ima razvijen kompleks niže vrednosti TAKVA OSOBA UVEK KRIVICU NALAZI U SEBI.
PRIMER:
Osoba x nije položila ispit:
Kompleks više vrednosti kaže: "Taj profesor me mrzi i test je bio isuviše težak za svakoga"
Kompleks niže vrednosti kaže: "Ja nisam bio sposoban ni to da naučim, nikad neću položiti to"
Mislim da već možete uvideti povezanost kompleksa niže vrednosti i osećaja krivice, tako da necu puno objašnjavati, da se ne ponavljam.
Svakako trebate biti kritični prema sebi, to vas može dovesti do uspeha, ali nemojte preterivati i osećati se krivim za sve, to vas može jedino dovesti do neuspeha.
Nadam se da vam je ovaj post pomogao da razumete razloge zbog kojih posustajete u ostvarenju svojih ciljeva, a u nekom od narednih postova pisacu o prevazilaženju ovih prepreka
