Mehanizam koji se pokreće u našem organizmu kada se zaista uplašimo nečeg realnog je mehanizam "bori se ili beži". Osoba se ili "ukoči od straha" i želi samo da pobegne iz situacije ili dobije potrebu da se bori.
Sa anksioznošću usko je povezan i napad panike.
Simtomi koji se manifestuju su sledeći: jako lupanje srca, preznojavanje, gušenje, osećaj nesvestice, osecaj gumenih nogu, vrtoglavic, trnci ili ježenje kroz telo, uznemirenost, pogubljenost. Pri anksioznosti ovi simptomi se pojave u sasvim običnoj situaciji, recimo osoba sedi u kaficu sa prijateljima ili dok šeta ulicom.
Osim gore navedenih simptoma mogu se javiti fenomeni depersonalizacije i derealizacije, koji su daleko neprijatniji.
Depersonalizacija iznačava stanje u kome je osoba sama sebi strana, gubi osecaj svojstvenosti, svoje ja. Derealizacija je stanje u kome osobi ljudi u okolini i okolina postaju strani i skoro nepoznati, čudni.
Pri anksioznosti osoba je svesna šta se dešava sa njom i uglavnom se aktivira mehanizam beži, upravo zbog toga što joj nije jasno šta se sa njom dešava tog trenutka i što joj je jasno da to nije u skladu sa situacijom i da ljudima u okolini može delovati čudno.
Zašto dolazi do anksioznosti?
Anksioznost varira od potpuno blage napetosti pred neki važan događaj, gde se može označiti tremom, ali kada izaziva više od 3 simptoma gore navedenih i ukoliko se ponavlja neko duže vreme onda se može dijagnostikovati kao anksioznost.
Prema Frojdu do toga dolazi kada naši potisnuti strahovi koji se nalaze u podsvesti isplivaju na površinu i prodru u svest. To se dešava veoma brzo i iznenada da osoba ne može konstatovati šta se tačno desilo. Naime, metaforički se može reći da je neki realan strah na samo sekund provirio u svest, izazvao reakciju straha i istom brzinom se vratio u podsvest.
Dakle, iako je anksioznost iracionalni strah, zapravo nastaje usled relanog straha koji čuvamo u podsvesti.
Osim toga, ansksioznost može uslediti nakon nekog intenzivno emocinalnog događaja, pretrpljene traume, može proizići iz osećaja nesigurnosti (bezbednosti), nagomilanog psihičkog stresa.
Može se takođe opisati na sledeći način - neko se sa stresom i stresorima bori tako što izbaci iz sebe sve van, to su osobe koje viču, isktrče se, odrade neki trening, udaraju u vreći ili jastuk :) .. u svakom slučaju kroz fizičku aktovnost izbace svu tenziju. Sa druge strane osobe koje to ne rade na taj način, njima nekako to izbije iznutra, bukvalno rečeno kao spoljaštanja i unutrašnja alergija. Njima se stres manifestuje unutrašnjom pobunom organizma i to je anksioznost.
U svakom slučaju svaka anksioznost ima svoj koren i svoje okidače. To je ono što nastojimo da otkrijemo u terapiji oslobađanja od anksioznosti.
3 VAZNA KORAKA ZA POBEDU ANKSIOZNOSTI
1.Vrlo je važno locirati tačku žarišta.
2.Vrlo je važno upoznati svoju anksioznost, pogledati joj u lice, prepoznati je - na taj način nećete više samo bežati.
3. Ma koliko ovo kontradiktorno zvučalo ključ je sledeći - Vrlo je važno ne plašti se svoje anksioznosti. Ključ je u tome da naučite da se ne plašite svog straha, već da ga prihvatite kao nešto svojstveno i naučite kako da sa njim postupate. Mogu slobodno reći "sprijateljiti se sa neprijateljem"
Ovo je dug proces, treba uložiti puno energije, ali definitivno nije nemoguć. U nekom od sledećih postova biće više reči o prevazilaženju anksioznosti.
Ukoliko se prepoznate u ovom tekstu, možete nam se obratiti putem besplatnog savetovanja i dobiti više odgovora.
.jpg)
